• Pregledi 11 pregleda
  • Komentari nema komentara

Karfiol je odličan izvor vitamina C, folne kiseline i vitamina K. Sadrži fitonutrijente, bogat je proteinima i celulozom (nerastvorljiva dijetna vlakna). Odličan je čuvar kardiovaskularnog sistema. List i koren karfiola iskoristite pri spremanju čorbi i variva.

Smatra se da su karfiol, koji potiče iz porodice kupusnjača, gajili Etrurci na teritoriji današnje Turske još oko 3000 godina pre nove ere. Prvi pisani podaci o karfiolu potiču iz 6. veka pre nove ere, kada je karfiol već bio značajna povrtarska kultura u Turskoj i Italiji, gde su ga Etrurci i preneli. U starom Rimu o karfiolu je prve pisane podatke ostavio Plinije, u 2. veku nove ere.

U Španiji postoje zabeleške iz 12. veka o tome da su tri vrste karfiola donete iz Sirije, a karfiol u obliku kakav je danas počinje da se gaji na prostorima Italije sredinom 15. veka. U 16. veku uzgajanje se proširilo po celoj Evropi, preneto je i na Britanska ostrva, a u Ameriku je karfiol stigao početkom 17. veka.

 

Brokoli sadrži, pored velike količine vitamina C i A, i kalcijum, indole koji pomažu u borbi protiv tumora, folnu kiselinu i dijetna vlakna koja pomažu regulaciju šećera u krvi.

Svež brokoli ima tamnozelene, gusto zbijene cvetove i čvrste, svetlozelene stabljike, a kuvanjem se njegova hranljivost povećava jer se oslobađa enzim koji povećava sadržaj indola.

Brokoli sadrži fitohemikalije koje sadrže sumpor, indole karbinol i sulforafan koji podstiču odbrambene sposobnosti organizma. Odličan je izvor vitamina C koji pomaže u odbrani od virusa i u detoksikaciji organizma. Izuzetno je vredan izvor vitamina i minerala – vitamina C, provitamina A, vitamina B6, pantotenske kiseline, riboflavina, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, fosfora i kalijuma.

Brokoli se može servirati i svež, kao salata, preliven maslinovim uljem i lumunovim sokom, a posebno je dobar prilog jelima sa piletinom i ribom.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *