Slatko, kiselkasto, divnih boja, prepuno antioksidanasa,
osvežavajuće... Za kolače, frapee, voćne salate...
Bobičastim voćem nazivamo sve one male, mekane, mirišljave, sitne plodove, intenzivnih boja i ukusa. To su jagoda, malina, kupina, borovnica, ribizla, brusnica, aronija, ogrozd, dren, dud… Ne znam da li postoji neko ko ne voli bar neke od njih.
Uglavnom su crveni, ljubičasti ili plavi, a ta njihova boja potiče od antocijana, pigmenata koji se tope u vodi.
Iz raznih krajeva sveta…
Jagoda kakvu danas poznajemo pripada porodici ruža a nastala je u Francuskoj, tačnije u Bretanji , ukrštanjem dve vrste od kojih jedna vodi poreklo iz Amerike, a druga iz Čilea. Francuski inženjer, naučnik i istraživač, Amadeo Fransoa Frezier je 1714. godine iz Južne Amerike doneo pet primeraka ove južnoameričke vrste koja je preteča jagoda koje mi danas jedemo. (1)
Malina se spominje još u spisima Plinija Starijeg, starorimskog pisca, naučnika i prirodnjaka, koji navodi da je malina široko rasprostranjena na planini Idi, u Grčkoj. U Rusiji se početkom 12. veka, kada je nastao grad Moskva, spominje da su se u njegovoj okolini nalazili neprohodni malinjaci.
Prve gajene maline se pojavljuju u Engleskoj, u 16. veku, a prvi pisani podaci o njim se u SAD pojavljuju u 18. veku.
Kod nas su prve maline počele da se gaje 80-ih godina 19. veka, a veća proizvodnja počinje 1920. godine, kada su određena malinarska područja Valjeva i Čačka. Danas je Srbija jedan od najznačajnijih proizvođača na svetu.
Za kupinu se smatra da vodi poreklo iz Azije. U Evropi se prva plemenita sorta, Evergreen, gaji od 1809. godine, a u Americi se sorta Dorchester gaji od 1840. godine. (2) Na Balkanu je to vrlo mlada kultura, a prve sorte kupine počinju da se gaje 1936. godine i to u Bugarskoj, dok se u našoj zemlji sa uzgojem prvih eksperimentalnih sorti započinje 1951. godine, a sa proizvodnjom 80-ih godina prošlog veka.
Verovalo se da kupinovo grmlje blizu kuće štiti dom od zlih duhova i sila, a da kupinov grm pored vrata štale štiti stoku od bolesti.
Ribizla vodi poreklo iz severne Evrope, verovarno iz Holandije i Danske, iz 16. veka, a prvi krupni kultivari proizvedeni su u belgiji i severnoj Francuskoj, u 17. veku. kao divlja rasla je u kamenitim planinskim predelima, a neki gajeni kultivari su “odbegli” nazad u prirodu i raširili se na velikim površinama.
Ono što je važno je da se ovi mali rasadnici antioksidanasa mogu naći svuda u svetu, i da ih sve možemo naći i kod nas.
Borovnica potiče sa severnoameričkog kontinenta. Smatra se da su narodi u Kanadi milenijumima konzumirali divlje, niske borovnice, a da su prve visoke borovnice uzgajane u Nju Džersiju, početkom 20. veka. (3)
Danas raste u četinarskim i četinarsko-listopadnim šumama, na planinama srednje i južne Evrope, u Skandinaviji, Sibiru, Aziji i Severnoj Americi.
Svo bobičasto voće je bogato vitaminima, mineralima, dijetnim vlaknima i antioksidansima kao što su antocijani i resveratrol. (4) Bobice spadaju u najzdraviju hranu koja postoji. Interesantno je da i kada su zamrznute imaju isti pozitivan uticaj na zdravlje i ne gube ništa od svojih nutrijenata. (5)
Utiču na smanjenje nivoa šećera u krvi i na bolji odgovor insulina kada se konzumiraju sa hranom sa visokim sadržajem ugljenih hidrata ili kada se dodaju u smutije, a naročito kod osoba sa insulinskom rezistencijom. (6)
Borovnice sadrže flavonoid antocijan od kojeg potiče tamnoplava boja bobica. Plodovi su bogati vitaminom C, taninom, jabučnom i limunskom kiselinom, flavonoidima, karotenoidima, pektinima… U listu ima arbutina koji ubrzava zarastanje rana.
U terapijske svrhe koriste se sveže i sušene bobice, sok i ekstrakt biljke sa 25% flavonoida, kao i sušeni list kao čajna mešavina za snižavanje povišenog šećera u krvi. Zamrzavanjem ne gubi korisne sastojke.
Tradicija primene i ploda i lista borovnice u narodnoj medicini traje više od hiljadu godina.
Nutritivni sastav (100 g)
56 kilokalorija
14 g ugljenih hidrata
0.6 g proteina
0.6 g masti
2.4 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 4.6
Jagode su bogate vitaminom C, dijetnim vlaknima i folatima, kalijumom, kalcijumom, fosforom i magnezijumom, antioksidansima i polifenolima, a mali broj ugljenih hidrata i nizak glikemijski indeks čine ih idealnim voćem.
Sadržaj antioksidanasa u jagodama je sedam puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.
Nutritivni sastav (100 g)
26 kilokalorija
6.2 g ugljenih hidrata
0.6 g proteina
0 g masti
2.2 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 2
Maline imaju antioksidativnu aktivnost za 50% veću od antioksidativne aktivnosti jagode, deset puta veću od paradajza i tri puta veću od kivija. Šta još, uopšte, treba da se kaže?
Nutritivni sastav (100 g)
52 kilokalorija
5 g ugljenih hidrata
1.2 g proteina
0.6 g masti
6 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 1.6
Postoje crvene, crne i bele ribizle. Najzastupljenije su crvene, a najzdravije crne. Obiluju vitaminom C i mineralima kalcijumom, fosforom i gvožđem, antioksidansima…
Nutritivni sastav (100 g)
56 kilokalorija
9 g ugljenih hidrata
1.4 g proteina
0 g masti
4.3 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 2.9
Plodovi kupine se koriste još od pećinskog doba koriste u ljudskoj ishrani, a o tome postoje dokazi u mnogim arheološkim nalazištima.
Bogati su provitaminom vitamina A koji blagotvorno deluje na zdravlje očiju, gvožđem, magnezijumom, a sadrže i tanine, pektin, antocijane i vitamine C i E.
Osim plodova koriste se i list i koren kupine, a od njih se spremaju čajevi. Čaj od lista ima ukus sličan crnom čaju, ali ne sadrži kofein. Bogat je taninima, etarskim uljem, vitaminom C, fitosterolima… (7)
Nutritivni sastav (100 g)
64 kilokalorija
10 g ugljenih hidrata
1 g proteina
0 g masti
5 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 3.2
Svako voće, pa i ovo, najbolje je jesti sveže, ali se od njega mogu praviti sokovi, smutiji kombinovani sa povrćem, frapei (sa mlekom), kolači, voćne salate, džemovi…
Nije klasičan čizkejk ali sam sigurna da će vam se dopasti. ja ga pravim tako što koru napravim kao za svaki čiz, od keksa i putera, ali fil pravim malo drugačije. Od sira i jogurta, sa želatinom naravno, pa ga podelim na dva dela. U jedan deo ubacim maline, a drugi deo ostane beo.
Detaljan recept za moj Kolač sa sirom i malinama možete pogledati OVDE!
Kolač sa sirom i malinama
Ovo je jedan od onih starinskih kolača, neizbežan u kuhinjama naših baka, mirišljav i vazdušast. Današnje domaćice ga ne prave često, a ustvari je vrlo jednostavan. Najvažnije je da se testo za rolat ne izlomi dok se savija.
Kada se testo ispeče ja ga izvadim na vlažnu platnenu kuhinjsku krpu, a kada se malo prohladi pažljivo ga savijem zajedno sa krpom. Kada se potpuno ohladi, razmotam testo, premažem ga džemom i pospem borovnicama pa pažljivo ponovo savijem i umotam u vlažnu krpu. Ostavim u frižider da se dobro ohladi i stegne.
Detaljan recept za moj Rolat sa džemom i borovnicama možete pogledati OVDE!
Rolat sa džemom i borovnicama
Poslastica sa bobičastim voćem ima bezbroj. Mali broj ugljenih hidrata i nizak glikemijski indeks čine ga idealnim za osobe sa dijabetesom, pa i u mojim knjigama ima mnogo recepata sa super bobicama.
Recepte za Tortu od banana i jagoda i Frapee od borovnica i malina možete pronaći u e-kuvarima “Slano, slatko… Za svaki dan!” i “100 recepata 1”, recepte za Keks dezert sa bobičastim voćem i Sladoled od jagoda u knjizi “Poslastice sa voćem”, a recepte za Gusti frape od jagoda i borovnica i Kolač sa sirom i borovnicama u knjizi “100 recepata 2”.
Sve je izračunato, a nutritivni sastav poslastica je odličan. Nadam se da ćete uživati!
