Bobičasto voće - Antioksidansi u malom!
Slatko, kiselkasto, divnih boja,
prepuno antioksidanasa,
osvežavajuće...
Za kolače, frapee,
voćne salate...
Bobičastim voćem nazivamo sve one male, mekane, mirišljave, sitne plodove, intenzivnih boja i ukusa. Uglavnom su crveni, ljubičasti ili plavi. To su jagoda, malina, kupina, borovnica, ribizla, brusnica, aronija, ogrozd, dren, dud… Ne znam da li postoji neko ko ne voli bar neke od njih.
Odakle nam bobičasto voće dolazi?
Iz raznih krajeva sveta… Jagoda kakvu danas poznajemo, na primer, nastala je u Francuskoj (1), ukrštanjem dve vrste od kojih jedna vodi poreklo iz Amerike, a druga iz Čilea. Malina se spominje još u Staroj Grčkoj, u spisima Plinija Starijeg, u Rusiji još u 11. veku, a prva gajena se pojavljuje u Engleskoj u 16. veku. Danas je Srbija jedan od najznačajnijih proizvođača na svetu. Za kupinu se smatra da vodi poreklo iz Azije, ribizla iz severne Evrope i Azije… Ono što je važno je da se ovi mali rasadnici antioksidanasa mogu naći svuda u svetu, i da ih sve možemo naći i kod nas.
Šta u njemu ima?
Svo bobičasto voće je bogato vitaminima, dijetnim vlaknima i antioksidantima. (2)
Borovnice sadrže flavonoid antocijan od kojeg potiče tamnoplava boja bobica. Plodovi su bogati vitaminom C, taninom, jabučnom i limunskom kiselinom. U listu ima arbutina koji ubrzava zarastanje rana.
U terapijske svrhe koriste se sveže i sušene bobice, sok i ekstrakt biljke sa 25% flavonoida, kao i sušeni list kao čajna mešavina za snižavanje povišenog šećera u krvi.
Nutritivni sastav (100 g)
56 kilokalorija
14.3g ugljenih hidrata
0.6g proteina
0.6g masti
2.4g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 4.6
Jagode su bogate vitaminom C, dijetnim vlaknima i folatima, kalijumom, kalcijumom, fosforom i magnezijumom, antioksidansima i polifenolima, a mali broj ugljenih hidrata i nizak glikemijski indeks čine ih idealnim voćem.
Sadržaj antioksidanasa u jagodama je sedam puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.
Nutritivni sastav (100 g)
26 kilokalorija
6.2g ugljenih hidrata
0.6g proteina
0g masti
2.2g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 2
Malina ima antioksidativnu aktivnost za 50% veću od antioksidativne aktivnosti jagode, deset puta veću od paradajza i tri puta veću od kivija. Šta još, uopšte, treba da se kaže?
Nutritivni sastav (100 g)
52 kilokalorija
5g ugljenih hidrata
1.2g proteina
0.6g masti
6g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 32
Glikemijsko opterećenje 1.6
Šta se sve od mirišljavih bobica može napraviti?
Naravno, svako voće, pa i ovo, najbolje je jesti sveže, ali se od njega mogu praviti sokovi, smutiji kombinovani sa povrćem, frapei (sa mlekom), kolači, voćne salate, džemovi…
Recepte za Kolač sa sirom i malinama i Rolat sa džemom i borovnicama možete naći u kuvarima “100 recepata 1 * E-knjiga” i “Od svega po nešto * E-knjiga”, a još mnogo toga interesantnog u kuvaru “Poslastice sa voćem”.
Bosnian 
English