Zaista ne znam ko je smislio sva imena kojima bundevu zovu u raznim krajevima naše zemlje. Pored bundeve tu su i dulek, misirača, ludaja, belokorka, sudovnjača, žuta tikva, lufa, muskatna tikva…, pa birajte…

Obično je bundeva teška 2 do 4 kg, ali njena težina može biti zapanjujuća. U Americi je jednom prilikom na takmičenju izmerena bundeva teška 600 kg, u Belgiji 444 kg, a najteža bundeva koja je uzgajena kod nas pobedila je na poznatim Danima ludaje u Kikindi, a bila je teška 716 kg.

Odakle nam bundeva dolazi?

Bundeva je puzavica o čijem poreklu postoje različite pretpostavke. Neki smatraju da potiče iz Starog Egipt, drugi da joj je poreklo Meksiko. Pretpostavlja se da je nastala pre između 9 i 7 hiljada godina. Spominje se i u Starom Rimu… Smatra se da vrste koje se kod nas najčešće koriste vode poreklo iz Amerike, a da su ih u Evropu preneli Španci.

Šta u njoj ima?

Bundeva obiluje mnoštvom vitamina (C, B1, B2, B3, B6, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijum, kalcijum, fosfor i gvožđe). Beta-karoten ili provitamin A, od koga potiče narandžasta boja bundeve, je snažan antioksidans koji sprečava formiranje slobodnih radikala. Bundeva sadrži i dijetna vlakna, pektin i celulozu, pa reguliše varenje.

Bundeva ima visok glikemijski indeks, čak 75, ali ima malo ugljenih hidrata, pa je njeno glikemijsko opterećenje malo (slično kao kod lubenice).

Nutritivni sastav (100 g)

Kilokalorije 26

Ugljeni hidrati 6 g

Proteini 1 g

Masti 0 g

Dijetna vlakna 0 g

Glikemijski indeks 75

Glikemijsko opterećenje 4.5

Posebno su zdrave semenke bundeve, koje su izuzetan izvor proteina, a u zavisnosti od vrste bundeve proteini mogu činiti i do 30% njenog ukupnog nutritivnog sastava. Obiluju nezasićenim masnim kiselinama i selenom.

Hladno ceđeno bundevino ulje sadrži malo bogatstvo nezasićenih masnih kiselina, veliki procenat beta karotena, vitamina E i kalijuma. Lecitin iz tog ulja pomaže u sprečavanju ateroskleroze pa pozitivno deluje na snižavanje nivoa holesterola.

Šta se od nje može napraviti?

Bundeva isečena na kriške i pečena u rerni bez ulja, blago posoljena, može biti sjajan prilog za ručak, a ako pečete muskatnu bundevu, onda je idealan dezert! Odličan je dodatak svakom smutiju. Da li ste znali da bundeva predstavlja bazu za mnoge guste sokove koje kupujemo u prodavnicama?

Jesen se i na našim pijacama prepoznaje po bundevama. Uz popularnu “bundevaru”, zakoračite u carstvo slane bundeve… Iskombinujte je sa brokolijem, tikvicama, karfiolom ili celerom i napravite ukusan i zdrav prilog uz bareno meso ili mladi beli sir.

Recept za moj Prilog od bundeve nalazi se u kuvarima “Od svega po nešto! * E-knjiga” i “100 recepata 1 * E-knjiga”, kao i recept za Bundevaru.