Nije bez razloga dobila to ime. Navikli smo da o njoj mislimo kao o čuvenoj, slatkoj piti bundevari. A ustvari, od nje možete napraviti ukusan sok, smuti, prilog uz meso, čorbu... Možete je cediti, kuvati, peći, dinstati... Naravno, morate SVE probati!
Zaista ne znam ko je smislio sva imena kojima bundevu zovu u raznim krajevima naše zemlje. Pored bundeve tu su i dulek, misirača, ludaja, lufa, belokorka, sudovnjača, žuta tikva, muskatna tikva…, pa birajte…
Obično je bundeva teška 2 do 4 kg, ali njena težina može biti zapanjujuća. U Americi je jednom prilikom na takmičenju izmerena bundeva teška 600 kg, u Belgiji 444 kg, a najteža bundeva koja je uzgajena kod nas i koja je pobedila na poznatim Danima ludaje u Kikindi, 2022. godine, bila je teška 716 kg.
Bundeva je puzavica o čijem poreklu postoje različite pretpostavke. Neki smatraju da potiče iz Starog Egipta, drugi da joj je poreklo Meksiko. Pretpostavlja se da je nastala pre između 9 i 7 hiljada godina. Spominje se i u Starom Rimu.
Smatra se da vrste koje se kod nas najčešće koriste vode poreklo iz Amerike, a da su ih u Evropu preneli Španci, a danas se po njima prepoznaje jesen i na našim pijacama.
Bundeva obiluje mnoštvom vitamina (C, B1, B2, B3, B6, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijum, kalcijum, fosfor i gvožđe). Beta-karoten ili provitamin A, od koga potiče narandžasta boja bundeve, je snažan antioksidans koji sprečava formiranje slobodnih radikala. Bundeva sadrži i dijetna vlakna, pektin i celulozu, pa reguliše varenje.
Bundeva ima visok glikemijski indeks, čak 75, ali ima malo ugljenih hidrata, pa je njeno glikemijsko opterećenje malo (slično kao kod lubenice).
Nutritivni sastav (100 g)
26 kilokalorija
6.5 g ugljenih hidrata
1 g proteina
0 g masti
0.5 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 75
Glikemijsko opterećenje 4.5
Posebno su zdrave semenke bundeve, koje su izuzetan izvor proteina, a u zavisnosti od vrste bundeve proteini mogu činiti i do 30% njenog ukupnog nutritivnog sastava. Obiluju nezasićenim masnim kiselinama i selenom.
Hladno ceđeno bundevino ulje sadrži malo bogatstvo nezasićenih masnih kiselina, veliki procenat beta karotena, vitamina E i kalijuma. Lecitin iz tog ulja pomaže u sprečavanju ateroskleroze pa pozitivno deluje na snižavanje nivoa holesterola.
Tokom jeseni i zime bundeva je kod mene redovan dodatak jutarnjem smutiju, kojim moj muž i ja započinjemo svaki dan.
Isečena na kriške i pečena u rerni bez ulja, blago posoljena, može biti sjajan prilog za ručak, a ako pečete muskatnu bundevu, onda je idealan dezert.
Ovo je za mene pravi dezert za hladno vreme. Mirišljava, puna cimeta, a ako je pravite sa muskatnom bundevom ne traži ni puno zaslađivača.
Ja je pravim od gotovih tankih kora za pitu. Izrendam je “na krupno”, pospem zaslađivačem i ostavim da malo odstoji. Filujem uvek po tri kore, a savijene jufke stavim na papir za pečenje, pa u rernu.
Ovo je recept za moju Bundevaru!
Uz popularnu “bundevaru”, zakoračite u carstvo slane bundeve… Iskombinujte je sa brokolijem, tikvicama, karfiolom ili celerom i napravite ukusan i zdrav prilog uz bareno meso ili mladi beli sir.
Ovaj jednostavni i brzi prilog pravim tako što svo povrće iseckam na kockice, kratko obarim i, onako toplo, prelijem prelivom od maslinovog ulja, peršuna, belog luka i bosiljka.
Ako do sada niste probali ništa slično sa bundevom, bićete prijatno iznenađeni.
Ovo je recept za moj Prilog od povrća sa bundevom!
Recept je objavljen u e-kuvarima “Od svega ponešto” i “100 recepata 1“.
