Ako imate dijabetes ne znači da ne možete da postite, ali je veoma važno da izaberete vrstu posta koja će vama najviše odgovarati
Pred nama je zima, godišnje doba kada se manje krećemo i kada su duge šetnje i bavljenje sportom na čistom vazduhu nešto što ćemo još dugo čekati. Temperatura vazduha je sve niža i organizam ima potrebu da se zagreje i pripremi za zimu. Odatle potiče i potreba da se unosi više hrane, a naša domaća kuhinja podrazumeva da ta hrana bude jaka, teška, masna…
Jedan od načina da takve navike promenimo i da pomognemo svom organizmu da “prebrodi” zimu u punoj snazi i kondiciji je i post. Ako mislite da dijabetes i post ne idu zajedno, moji recepti treba da vam pomognu da to mišljenje promenite. Odluku ćete, naravno, doneti vi sami, najbolje uz konsultaciju sa vašim lekarom ili endokrinologom.
Post je praksa dobrovoljnog suzdržavanja od hrane, pića ili samo nekih vrsta hrane u određenom vremenskom periodu. Različite kulture, religijske zajednice i pojedinci praktikuju post iz različitih razloga, uključujući verske, duhovne, zdravstvene, etičke ili društvene motive.
Od davnina se uzdržavanje od hrane smatra načinom lečenja, a posebno preventivom u očuvanja zdravlja. U petom veku pre nove ere, starogrčki matematičar i otac medicine Hipokrat savetovao je bolesnima da se leče postom, vežbanjem i čistim vazduhom.
Post je jedan od najboljih načina regulisanja, pročišćavanja i obnavljanja sistema za varenje, a samim tim i očuvanja njegovog zdravlja i vitalnosti. Ima pozitivan efekat na celokupni metabolizam. Promenom vrste hrane koja se unosi u organizam svi organi i sve ćelije u njemu se obnavljaju i čiste od štetnih materija, pa se ljudi posle posta osećaju kao “novi”. Ovakvo čišćenje organizma (detoksikacija) jača imuni sistem, smanjuje opterećenje srca i krvnih sudova, omogućava bolje snabdevanje ćelija kiseonikom, podstiče smanjivanje unutrašnjih masnih naslaga, a time i smanjenje holesterola, zateže kožu i vezivna tkiva…
U savremenoj svakodnevici, kada smo izloženi raznim vrstama stresa i neurednoj ishrani, kada udišemo zagađen vazduh i unosimo u organizam industrijski hranu, post je jedan od jednostavnijih načina da učinimo puno toga dobrog za organizam, ali i za svoje duhovno i psihičko zdravlje.
Kada kažemo post obično prvo pomislimo na uzdržavanje od određene vrste hrane, na primer od mesa, mlečnih proizvoda ili određenih grupa namirnica. Međutim, to je samo jedna od nekoliko vrsta posta. Postoji i post bez hrane koji uključuje suzdržavanje od bilo kakve vrste hrane, tokom određenog vremenskog perioda. Post bez tečnosti podrazumeva neuzimanje tečnosti, uključujući i vodu i ovakav post se ne preporučuje na duže vreme zbog rizika od dehidratacije.
Može biti i takozvani intermitentni ili prekidani post koji podrazumeva periodično suzdržavanje od hrane, obično kroz smenu ciklusa neunošenja i unošenja hrane.
Razlozi za post su različiti, a motivacija za praktikovanje posta može biti verska, duhovna, zdravstvena, etička ili društvene prirode. Shodno tome i ciljevi posta mogu biti različiti a uključuju potrebu za duhovnim očišćenjem, unutrašnjim mirom, detoksikacijom organizma, gubitkom težine ili je njegov cilj podrška određenim verskim ili etičkim vrednostima.
Kada se radi o zdravstvenim prednostima, post se obično praktikuje zbog detoksikacije organizma, poboljšanja metabolizma, gubitka težine ili kontrole nivoa šećera u krvi. Međutim, veoma je važno da se za post pravilno pripremimo i pratimo ga uz savete stručnjaka.
Post je često pratilac verskih rituala i tradicija. Različite verske zajednice ga praktikuju u određenim periodima ili tokom nekih verskih praznika kao što su Vaskrs, Božić ili Ramazan, kako bi pokazale odricanje, duhovnu posvećenost, očišćenje tela i duše, ili kako bi pojačale svoju vezu s Bogom. Može biti i deo kulturnih ili tradicionalnih običaja koji se prenose s generacije na generaciju, a imaju duboko ukorenjeno značenje u određenim zajednicama.
Salata sa gamborima
Post može biti i deo etičkih ili moralnih uverenja, kao što su smanjenje sopstvene potrošnje hrane, solidarnost sa onima koji gladuju ili podrška određenim društvenim pokretima, a ponekad se koristi kao sredstvo protesta ili svedočenja o određenim političkim ili društvenim pitanjima. Na primer, pojedinci mogu stupiti u štrajk glađu kako bi skrenuli pažnju na određene nepravde ili zahtevali promene.
Važno je napomenuti da su razlozi za praktikovanje posta individualni, pa ono što motiviše jednu osobu drugoj ne mora biti nikakav podsticaj. Osim toga post može imati različite efekte na organizam različitih osoba, pa nije svaki oblik posta odgovarajući za svakoga.
Bez obzira na razlog, važno je da uzdržavanju od hrane pristupite sa svešću o sopstvenom zdravlju i uz odgovarajuće smernice stručnjaka, posebno ako imate zdravstvene probleme poput dijabetesa ili nekih hroničnih bolesti.
Ako imate dijabetes ne znači da ne možete da postite. Treba da znate da post može imati različite efekte na osobe sa dijabetesom, i da to zavisi od tipa dijabetesa, terapije koju koristite i od vašeg opšteg zdravstvenog stanja.
Posebno treba da obratitite pažnju na redovnu kontrolu nivoa šećera u krvi, jer smanjen unos hrane i promena vrste hrane koju unosite može dovesti do smanjenja nivoa šećera u krvi, pa i do hipoglikemije. Zato treba da uskladite unos insulina sa količinom ugljenih hidrata u izmenjenim obrocima tokom posta. Ukoliko vladate tehnikom brojanja ugljenih hidrata, post će za vas biti izazov koji ćete lako savraladati.
Veoma je važno da izaberete vrstu posta koja će vama najviše odgovarati. Svaka osoba sa dijabetesom je individua za sebe, metabolizam svake osobe je drugačiji, način života svakoga od nas je drugačiji, pa je važno da prilagodite praksu posta individualnim potrebama. Konsultacija sa stručnjakom za ishranu ili lekarom može vam pomoći u pravljenju prilagođenog plana posta.
Ako koristite lekove za kontrolu šećera u krvi treba da budete oprezni, jer post može uticati na apsorpciju lekova, pa će vam možda biti potrebno prilagođavanje doza lekova. O tome bi trebalo da se konsultujete sa svojim lekarom.
O tome postoje različita mišljenja. Definitivno može imati određene zdravstvene koristi, ali isto tako može predstavljati određene rizike, posebno ako se ne praktikuje pažljivo ili ako imate određene zdravstvene probleme.
Zdravstvene prednosti posta
Post može dovesti do gubitka težine, što može biti korisno za ljude koji imaju višak kilograma. Može imati pozitivan uticaj na celokupan metabolizam i na insulinsku osetljivost, može pomoći u eliminaciji toksina iz tela, mada je važno napomenuti da organi poput jetre i bubrega već obavljaju funkciju detoksikacije.
Za neke ljude, post može imati duhovni ili emocionalni značaj, pružajući im priliku za unutrašnje preispitivanje i pročišćenje.
Potencijalni rizici posta
Dugotrajni post može dovesti do gubitka hranljivih materija i vitamina, pa samim tim i do njihovog trajnog nedostatka. Osobe koje su sklonije poremećajima u ishrani, poput anoreksije ili bulimije, mogu biti podložnije negativnim efektima posta.
Osobe sa dijabetesom ili drugim problemima sa regulacijom šećera u krvi mogu u toku posta imati češće hipoglikemije, tj. nizak nivo šećera u krvi, što može biti ozbiljan zdravstveni problem.
Dugotrajni ili ekstremni post može izazvati stres za organizam i uzrokovati neželjene efekte, uključujući i gubitak mišićne mase, a nakon završetka posta, neki ljudi mogu imati tendenciju da jedu više nego što je za njih bilo uobičajeno pre perioda posta, što može anulirati bilo kakve njegove potencijalne zdravstvene koristi.
Ovo pitanje ćete svakako postaviti sebi ako prvi put postite. Možda će vam priprema raznovrsnih jela tokom, na primer, sada tekućeg četrdesetodnevnog Božićnog posta izgledati kao nemoguća misija jer je zima, ponuda svežeg voća i povrća je manja nego leti, ne možete da jedete, meso, mleko, jaja… Samim tim ni jela na koja ste navikli; ni musake, ni gulaše i paprikaše, ni tradicionalnu sarmu, ni nezaobilaznu juneću i pileću supu, ni čorbast pasulj sa rebrima, ni slaninicu i čvarke, ni prženice za doručak, ni torte, ni slatkiše na koje ste navikli…
Nije sve ni blizu tako crno. Potrebno je samo da promenite ugao gledanja na taj “problem” i počnete da razmišljate šta sve možete da jedete, a ne šta sve ne možete. Otvoriće vam se čitav jedan novi svet. Jer od namirnica su tu razne vrste ribe, morski plodovi, pečurke, svo povrće i voće… A recepata ima bezbroj!
Bundevara
Tradicionalna sarma može biti posna na više načina; zavijena sa dimljenim šaranom, sa pirinčem i šargarepom, sa mlevenim orasima umesto mesa. Supe će zameniti čorbe i potaži od povrća, pasulj ćete spremati kao prebranac, gulaš od raznih vrsta pečuraka, paprikaš će biti riblji, možda sa ponekom suvom šljivom. Pite će, umesto sa sirom i mesom, biti sa blitvom, patlidžanom ili krompirom, a Sataraš je od uvek postan, samo što o tome niste razmišljali.
Tu su i različita rižota, od morskih plodova, od pečuraka, sa povrćem. Možete pogledati moj recept za Rižoto sa dagnjama. Recepte za posne čorbu od graška, čorbu od sočiva i krem čorbu od blitve i krompira možete pronaći u kuvaru “100 recepata 3”
Ni poslastice nisu ništa manje ukusne, niti ih manje ima. Od običnih bajadera, kuglica od posnog keksa i lešnika, raznih pita sa jabukama i višnjama, Bundevare pa do knedli sa šljivama, rezanaca sa orasima i žita sa šlagom. To je samo deo recepata za posne poslastice koje možete pronaći u kuvaru “100 recepata 3”.
Ako odlučite da postite, iz religioznih razloga ili zbog svog zdravlja, moji kuvari, sa preko 150 posnih recepata, daće vam mogućnost da uživate u zdravoj i ukusnoj posnoj hrani uz, kao i do sada, dat nutritivni sastav za 100 grama gotovog jela, glikemijske indekse i glikemijska opterećenja. Osim kuvara “Posna jela”, “100 recepata 3” i “Posna jela – Plodovi reka i mora” u kojima su samo posna jela, možete ih pronaći i u kuvarima “Ukusi Mediterana” i “Ukusi mediterana 2”.