• Pregledi 784 pregleda
  • Komentari nema komentara

Šta su i čemu služe dijetna vlakna?

To su ugljeni hidrati koji

nemaju hranljivu vrednost,

koje organizam ne može da

svari, pa samim tim i ne daju

nikakvu energiju.

Usporavaju varenje,

apsorpciju šećera u krvi

i daju duži osećaj sitosti.


Dijetna vlakna nemaju energetsku vrednost, a s obzirom da ljudskom organizmu nedostaju enzimi za njihovo varenje, prelaze u donje delove digestivnog trakta nesvarena. Dijetna vlakna u želucu upijaju vodu i bubre, pa daju osećaj sitosti. Usporavaju varenje i smanjuju skokove šećera u krvi. Ima ih u voću i povrću, naročito u mahunarkama, u integralnim žitaricama, mekinjama, koštunjavom voću… Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi.

U rastvorljiva dijetna vlakna spadaju pektin (voće i povrće), sluz (koren i list belog sleza, seme lana), gume (gumi arabicum, gumi tragacantha, gumi guar), agar (crvene alge), hemiceluloza.

Pektin se koristi i u industriji za želiranje, očvršćavanje i ugušćivanje voćnih sokova i proizvodnju žele bombona. Pektin se nalazi u jabuci, južnom voću, šećernoj repi, jagodama, malinama, kupinama, krompiru, boraniji, karfiolu…

Marsh mallow roots and flowers in a mortar, Image: 151880975, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia, FoodCollection
Beli slez (Foto: Profimedia)

Gume i sluzi u industriji imaju ulogu kao emulgatori, stabilizatori i zgušnjivači, a u medicini kao laksativi (seme lana, agar) za ublažavanje kašlja (beli i crni slez), protiv proliva i za izradu farmaceutskih preparata.

Najpoznatija nerastvorljiva dijetna vlakna su celuloza i inulin.

Celuloza se nalazi u opni, listu ili stablu voća i povrća i pojedinih biljaka, a inulin uglavnom u korenu i rizomima biljaka.

Celulozom obiluju integralno i crno brašno,mekinje, kupus, grašak, boranija, pasulj, jabuka, šargarepa, paprika, prokelj…

Cikorija

Velika koncentracija inulina je u banani, belom luku, praziluku, špargli, pšenici, artičoki…, a najviše ga ima u korenu cikorije.

U nerastvorljiva vlakna spada i lignin. To su drvenasta vlakna kojih najviše ima užitaricama, mekinjama, patlidžanu, boraniji,kruškama, rotkvicama… Zrenjem voća i povrća povećava se sadržaj lignina.

Važnost dijetnih vlakana u ishrani je ogromna. Najviše ih ima u kori voća, pa bi ga trebalo jesti sa korom, što se danas dovodi u pitanje zbog velike količine hemikalija kojima se voće prska, a koje se najviše zadržavaju u kori. Zato treba iskoristiti mogućnosti tamo gde one postoje, pa pomorandžu treba jesti sa belom kožicom koja se nalazi odmah ispod kore, treba jesti integralne žitarice (celo zrno), a prava riznica dijetnih vlakana je i suvo voće, a posebno suve šljive.

Dnevne potrebe u dijetnim vlaknima za odrasle osobe su između 20 i 30 g, a za decu preko 2 godine se računaju tako što se na broj godina doda 5 g dijetnih vlakana. Dijetna vlakna se oduzimaju od ukupne količine ugljenih hidrata i ne računaju se pri doziranju insulina i lekova.

U tabelama u kuvaru “Čarobna kuhinja – lakše sa dijabetesom”, dijetna vlakna su već oduzeta od ukupnog broja ugljenih hidrata i data su odvojeno.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *