Savremena shvatanja tretiraju dijabetes kao poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. Ishrana namenjena osobama sa dijabetesom podrazumeva zdrave, uravnotežene obroke, kakvi se preporučuju svima koji vode računa o svom zdravlju.

Ne postoji zabranjena hrana… postoji samo pravilno doziranje insulina i lekova.

Ono što osobe sa dijabetesom razlikuje od drugih, ogleda se u tome što je, da bi pravilno dozirali insulin, neophodno da znaju šta i koliko unose u organizam u okviru obroka, a to se prvenstveno odnosi na broj i vrstu ugljenih hidrata. Znači, potrebno je da “poznaju” hranu koju jedu.

To nije nikakav bauk jer su u pitanju podaci koji se vrlo brzo i lako uče, kao što se brzo i lako uči i vizuelno sagledavanje količine hrane u tanjiru. Tako se, posle samo nekoliko merenja, vizuelno lako zapamti kako izgleda 100 g pirinča ili 100 g krompir pirea, kolika je jabuka od 150 g ili parče hleba od 40 g.

Veliku pomoć predstavljaju nutritivni podaci koji se mogu pronaći na skoro svim pakovanjima različitih gotovih proizvoda, a za veliki deo uobičajenih namirnica koje se nalaze često na našoj trpezi, u ovom kuvaru su dati podaci.

Predlog dnevnog unosa kilokalorija u vidu ugljenih hidrata, proteina i masti, prema visini, preporučenoj telesnoj težini i godinama starosti

Vrednosti u tabeli su date na bazi pretpostavljenih dnevnih fizičkih aktivnosti, a u cilju održanja preporučene telesne težine.

Za starosnu dob od 20 i od 40 godina pretpostavljena je umerena fizička aktivnost (šetnja, vožnja bicikla, penjanje stepenicama, kućni poslovi, rad u bašti, rekreativni sport i ples…), za starosnu dob od 60 godina lakša umerena fizička aktivnost, a za 80 godina laka fizička aktivnost (sedenje, hodanje, lagana dnevna šetnja…).

Da bi se težina smanjila ili povećala potrebno je vršiti korekciju unosa kilokalorija, a samim tim i ugljenih hidrata, proteina i masti.

Svaka pojačana fizička aktivnost zahteva unošenje dodatne količine ugljenih hidrata, u zavisnosti od same aktivnosti.

Dijetna vlakna nisu uračunata u dnevne potrebe za ugljenim hidratima i treba ih dodati na te vrednosti (za odrasle osobe 20 –30 grama dnevno).

Dnevne potrebe za ugljenim hidratima, proteinima i mastima treba rasporediti na 5 do 6 obroka i to doručak, ručak, večeru i 2 do 3 užine. Na primer: za doručak 25% ukupnog dnevnog unosa, za prepodnevnu užinu 10%, za ručak 25%, za poslepodnevnu užinu 10%, za večeru 20% i za obrok pred spavanje 10%.

Za savet u vezi detaljnog plana svojih dnevnih obroka obratite se svom lekaru ili dijetetičaru.