• Pregledi 1485 pregleda
  • Komentari nema komentara

Ishrana osoba sa dijabetesom

Svetski stručnjaci smatraju

da za osobe sa dijabetesom

ne postoji zabranjena hrana,

već samo pravilno doziranje

terapije...


Savremena shvatanja tretiraju dijabetes kao poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. Ishrana namenjena osobama sa dijabetesom podrazumeva zdrave, uravnotežene obroke, kakvi se preporučuju svima koji vode računa o svom zdravlju.

Ne postoji zabranjena hrana… postoji samo pravilno doziranje insulina i lekova.

Ono što osobe sa dijabetesom razlikuje od drugih, ogleda se u tome što je, da bi pravilno dozirali insulin, neophodno da znaju šta i koliko unose u organizam u okviru obroka, a to se prvenstveno odnosi na broj i vrstu ugljenih hidrata. Znači, potrebno je da “poznaju” hranu koju jedu.

To nije nikakav bauk jer su u pitanju podaci koji se vrlo brzo i lako uče, kao što se brzo i lako uči i vizuelno sagledavanje količine hrane u tanjiru. Tako se, posle samo nekoliko merenja, vizuelno lako zapamti kako izgleda 100 g pirinča ili 100 g krompir pirea, kolika je jabuka od 150 g ili parče hleba od 40 g.

Veliku pomoć predstavljaju nutritivni podaci koji se mogu pronaći na skoro svim pakovanjima različitih gotovih proizvoda, a za veliki deo uobičajenih namirnica koje se nalaze često na našoj trpezi, u ovom kuvaru su dati podaci.

 

Predlog dnevnog unosa kilokalorija u vidu ugljenih hidrata, proteina i masti, prema visini, preporučenoj telesnoj težini i godinama starosti

Vrednosti u tabeli su date na bazi pretpostavljenih dnevnih fizičkih aktivnosti, a u cilju održanja preporučene telesne težine.

Za starosnu dob od 20 i od 40 godina pretpostavljena je umerena fizička aktivnost (šetnja, vožnja bicikla, penjanje stepenicama, kućni poslovi, rad u bašti, rekreativni sport i ples…), za starosnu dob od 60 godina lakša umerena fizička aktivnost, a za 80 godina laka fizička aktivnost (sedenje, hodanje, lagana dnevna šetnja…).

Da bi se težina smanjila ili povećala potrebno je vršiti korekciju unosa kilokalorija, a samim tim i ugljenih hidrata, proteina i masti.

Svaka pojačana fizička aktivnost zahteva unošenje dodatne količine ugljenih hidrata, u zavisnosti od same aktivnosti.

Dijetna vlakna nisu uračunata u dnevne potrebe za ugljenim hidratima i treba ih dodati na te vrednosti (za odrasle osobe 20 –30 grama dnevno).

Dnevne potrebe za ugljenim hidratima, proteinima i mastima treba rasporediti na 5 do 6 obroka i to doručak, ručak, večeru i 2 do 3 užine. Na primer: za doručak 25% ukupnog dnevnog unosa, za prepodnevnu užinu 10%, za ručak 25%, za poslepodnevnu užinu 10%, za večeru 20% i za obrok pred spavanje 10%.

Za savet u vezi detaljnog plana svojih dnevnih obroka obratite se svom lekaru ili dijetetičaru.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *