Karfiol pripada porodici kupusnjača, uz brokoli, prokelj, kelj, kupus, kelerabu… Svež karfiol ima belu glavicu, čvrsto priljubljene cvetove i debele, svetlozelene listove. Glavice koje nisu sveže, koje dugo stoje, budu žućkaste i mestimično su prekrivene crnim ili smeđim tačkicama koje se javljaju prilikom procesa oksidacije i znak su početka propadanja povrća.

Odakle nam karfiol dolazi?

Smatra se da su karfiol gajili Etrurci, na teritoriji današnje Turske, oko 3000 godina pre nove ere. Prvi pisani podaci o karfiolu potiču iz 6. veka pre nove ere, kada je već bio značajna povrtarska kultura u Turskoj i Italiji, gde su ga Etrurci i preneli. U starom Rimu o karfiolu je prve pisane podatke ostavio Plinije, u 2. veku nove ere.

U Španiji postoje zabeleške iz 12. veka o tome da su tri vrste karfiola donete iz Sirije, a karfiol u obliku kakav je danas počinje da se gaji na prostorima Italije sredinom 15. veka. U 16. veku uzgajanje se proširilo po celoj Evropi, preneto je i na Britanska ostrva, a u Ameriku je karfiol stigao početkom 17. veka.

Šta u njemu ima?

Karfiol je odličan izvor vitamina C, folne kiseline i vitamina K. Sadrži fitonutrijente, bogat je proteinima i celulozom (nerastvorljiva dijetna vlakna).

Ima antioksidantsko delovanje a istovremeno čisti organizam od  štetnih materija nastalih usled loše ishrane i zagađene sredine. Od minerala obiluje kalijumom, fosforom i sumporom, a sadrži i veliku količinu magnezijuma.

Nutritivni sastav (100 g)

Kilokalorije 25

Ugljeni hidrati 2.8 g

Proteini 2 g

Masti 0.1 g

Dijetna vlakna 2.5 g

Glikemijski indeks 15

Glikemijsko opterećenje 0.4

Karfiol praktično ne sadrži masti, ima veoma malo ugljenih hidrata i nizak glikemijski indeks, pa se smatra sjajnom namirnicom za one koji žele da skinu višak kilograma, a da pri tom u organizam unesu sve što mu je potrebno.

Šta se od karfiola može napraviti?

Od glavice karfiola možete iskoristite sve! I cvetove i koren i listove! Cvetove za sva jela koja smo do sada pomenuli, a koren i listove dobro operite i stavite kao dodatak uobičajenom povrću kada kuvate juneću ili pileću supu. Naravno, listove možete naseckati i staviti u belu čorbu ili potaž koji pripremate od cvetova karfiola.

Recept za moju Čorbu od karfiola možete pronaći u kuvarima “Od svega po nešto * E-knjiga” i “100 recepata 1 * E-knjiga”, za Musaku od karfiola u knjigama “Domaća kuhinja * E-knjiga” i “100 recepata 5”, za Pire od karfiola u knjizi “100 recepata 2 * E-knjiga”  … 

Od karfiola možete napraviti ukusnu čorbu ili salatu. Možete od njega napraviti pire ili musaku, ili ga gratinirati, a iako možda niste za nju čuli, ne biste se pred gostima postideli ni pite od karfiola.