Karfiol - bela glavica puna zdravlja!
Karfiol bi bilo najbolje koristiti
svež, ali pošto to nije u našoj
kulturi ishrane (osim kada je
iz turšije) kuvajte ga na pari ili
desetak minuta u ključaloj
vodi. Nemojte ga prekuvati jer
će, pored toga što će izgubiti
značajne hranljive sastojke,
proizvesti i neprijatan miris
u vašoj kuhinji.
Karfiol pripada porodici kupusnjača, uz brokoli, prokelj, kelj, kupus, kelerabu…
Smatra se da su karfiol gajili Etrurci, na teritoriji današnje Turske, oko 3000 godina pre nove ere. Prvi pisani podaci o karfiolu potiču iz 6. veka pre nove ere, kada je već bio značajna povrtarska kultura u Turskoj i Italiji, gde su ga Etrurci i preneli. U starom Rimu o karfiolu je prve pisane podatke ostavio Plinije, u 2. veku nove ere.
U Španiji postoje zabeleške iz 12. veka o tome da su tri vrste karfiola donete iz Sirije, a karfiol u obliku kakav je danas počinje da se gaji na prostorima Italije sredinom 15. veka. U 16. veku uzgajanje se proširilo po celoj Evropi, preneto je i na Britanska ostrva, a u Ameriku je karfiol stigao početkom 17. veka.
Od karfiola možete napraviti ukusnu čorbu ili salatu. Možete od njega napraviti pire ili musaku, ili ga gratinirati, a iako možda niste za nju čuli, ne biste se pred gostima postideli ni pite od karfiola.
Svež karfiol ima belu glavicu, čvrsto priljubljene cvetove i debele, svetlozelene listove. Glavice koje nisu sveže, koje dugo stoje, budu žućkaste i mestimično su prekrivene crnim ili smeđim tačkicama koje se javljaju prilikom procesa oksidacije i znak su početka propadanja povrća.
Karfiol je odličan izvor vitamina C, folne kiseline i vitamina K. Sadrži fitonutrijente, bogat je proteinima i celulozom (nerastvorljiva dijetna vlakna).
Ima antioksidantsko delovanje a istovremeno čisti organizam od štetnih materija nastalih usled loše ishrane i zagađene sredine. Od minerala obiluje kalijumom, fosforom i sumporom, a sadrži i veliku količinu magnezijuma.
NUTRITIVNI SASTAV (100 g)
Kilokalorije 25
Ugljeni hidrati 2.8 g
Proteini 2 g
Masti 0.1 g
Dijetna vlakna 2.5 g
Glikemijski indeks 15
Glikemijsko opterećenje 0.4
Od glavice karfiola možete iskoristite sve! I cvetove i koren i listove! Cvetove za sva jela koja smo do sada pomenuli, a koren i listove dobro operite i stavite kao dodatak uobičajenom povrću kada kuvate juneću ili pileću supu. Naravno, listove možete naseckati i staviti u belu čorbu ili potaž koji pripremate od cvetova karfiola.
Recept za moju Čorbu od karfiola možete pogledati OVDE!
karfiol praktično ne sadrži masti, ima veoma malo ugljenih hidrata i nizak glikemijski indeks, pa se smatra sjajnom namirnicom za one koji žele da skinu višak kilograma, a da pri tom u organizam unesu sve što mu je potrebno.
