Crni Luk  je dobar izvor dijetnih vlakana, vitamina B6, folata i mangana, a uz to je i vrlo dobar izvor vitamina C. Sadrži vrlo malo zasićenih masti, holesterola i natrijuma.

U crnom luku postoji značajan sadržaj joda, fosfora i sumpora, a zbog biljnog hormona glukokinina, koji ima dejstvo slično insulinu, značajan je u ishrani osoba sa dijabetesom.

Specifičan ljuti ukus i miris luka posledica su eteričnih ulja. Svojim sastojcima luk pojačava apetit i pospešuje probavljanje hrane.

Mladi luk sadrži vitamin C i provitamin A, koji se nalazi u njegovom zelenom delu, u većim količinama nego stari crni luk. Sadrži i značajne količine vitamina B1, B2, E i K, a listovi obiluju zelenim pigmentom hlorofilom, snažnim antioksidansom koji pomaže obnavljanje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.

Vlašac, najmanji od svih vrsta luka, smatra se najprefinjenijim. Sveži listovi sadrže puno vitamina A i C, manje vitamina B, a od minerala posebno fosfor i gvožde. Kao takav, vlašac pojačava apetit, pospešuje varenje, otklanja gasove, jača krv, a pošto je i blagi antibiotik, sprečava razvoj bakterija.

Praziluk je po nutritivnom sastavu sličan luku, ali sadrži više proteina, beta-karotena i vitamina C. Bogat je manganom, gvožđem, folnom kiselinom i vitaminima C i B6. Sadrži tiosulfonate, fitohemikalije koje usitnjavanjem prelaze u sulfide i deluju kao prirodni antibiotici, snižavaju pritisak i holesterol, jačaju imuni sistem i aktiviraju enzime koji učestvuju u detoksikaciji organizma.

Probajte Salatu sa prazilukom i susamom!

Praziluk su gajili još Egipćani, stari Grci i Rimljani. Prema zapisima Plinija, u starom Rimu je Neron uveo pravilo da se jednom mesečno jede samo praziluk, da bi se poboljšao glas. Praziluk potiče od vrste divljeg luka koja je rasla u Portugalu, severnoj Africi, Turskoj i Iranu.