Neizbežan dodatak sutlijašu, voćnim salatama, kuvanom vinu...
Ovaj aromatični prah mnogo je više od začina!
Cimet (Cinnamomum verum) je grmoliko zimzeleno drvo iz porodice lovora (Lauraceae) i začin koji se dobija od njegove osušene unutrašnje kore. Braon je boje i delikatno mirisne arome, toplog slatkog ukusa.
Cimet nije samo mirišljavi začin već može pomoći osobama sa dijabetesom tip 2 jer pojačava osetljivost na insulin i tako uravnotežuje nivo šećera u krvi. Stimuliše receptore insulina, istovremeno inhibirajući enzime koji ga inaktiviraju. Ovo dvostruko delovanje pospešuje ćelijsko korišćenje glukoze.
Istraživanje pakistanskih, američkih i švedskih naučnika, pokazalo je kako cimet može poboljšati osetljivost na glukozu kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2 (Agricultural Research Magazine, 2000; Diabetes Care journal, 2003; The American Journal of Clinical Nutrition, 2007).
Cimet se spominje u Bibliji i u rukopisima na sanskrtu još u trećem milenijumu pre nove ere, a prva beleška o cimetu potiče iz stare Kine. Postoji oko 250 vrsta cimeta, među kojima su i sajgonski, vijetnamski, indonežanski… ali su dve vrste najzastupljenije.
Takozvani cejlonski ili pravi cimet (Cinnamomum verum) je poreklom iz Šri Lanke, susedne Malabarske obale Indije i Mijanmara, a takođe se uzgaja u Južnoj Americi i Zapadnoj Indiji. Svetliji je i blaže je arome.
Druga vrsta cimeta, kasija (Cinnamomum cassia), poreklom je iz Kine, oštre je i peckave arome i snažnog mirisa, i najčešće je zastupljen na našem tržištu.
Nekada je cimet bio vredniji od zlata. U Egiptu je korišćen za balsamovanje, bio je poklon za kraljeve i božanstva, a u srednjevekovnoj Evropi je korišćen u verskim obredima.
Cimet je bogat dijetnim vlaknima, od minerala sadrži znatne količine mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka. Bogat je vitaminima C, B6 i B2.
Kao i neki drugi začini, cimet sadrži biljna jedinjenja koja se zovu polifenoli koja imaju zaštitna, antioksidativna svojstva.
Nutritivni sastav (100 g)
260 kilokalorija
26 g ugljenih hidrata
4 g proteina
5 g masti
54 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 5
Glikemijsko opterećenje 1.3
Cimet kasija sadrži značajne količine jedinjenja kumarin, koje se smatra štetnim ukoliko se unosi u većim količinama. Cejlonski cimet ima znatno manje kumarina pa je zato bolji, ali je i njegova cena u prodaji veća.
Pošto se cimet koristi u malim količinama ovde ću dati i nutritivni sastav za jednu ravnu kafenu kašičicu, što je oko 3 g.
Nutritivni sastav (1 kafena kašičica – oko 3 g)
7.8 kilokalorija
0.8 g ugljenih hidrata
0.12 g proteina
0.15 g masti
1.6 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 5
Glikemijsko opterećenje 0.04
Smatra se da cimet ima mnoga lekovita i umirujuća svojstva i često se koristi u kineskoj biljnoj medicini. Karakterističan miris i ukus cimeta potiču od eteričnih ulja sadržanih u kori, u čiji sastav ulazi cimetaldehid. Ta komponenta je korisna u zaštiti od bakterijskih i gljivičnih infekcija i deluje kao antibiotik širokog spektra. Jedna od prednosti eteričnih ulja jeste da bakterije ne razvijaju otpornost na njih. (2)
Insulin je hormon uključen u transport šećera u krvi iz naše krvi do ćelija gde nam je potreban, što znači da igra važnu ulogu u regulisanju našeg metabolizma i nivoa energije. Kako starimo, možemo postati otporni na efekte insulina, a to ima potencijal da poremeti ravnotežu šećera u krvi i vremenom dovede do dijabetesa tipa 2. Iako je potrebno više istraživanja, čini se da ekstrakti cimeta oponašaju dejstvo insulina i potencijalno smanjuju rizik od insulinske rezistencije.
Za pozitivno delovanje cimeta na organizam dovoljno je konzumirati pola čajne kašičice ovog začina na dan. Možete ga posuti po voću, staviti u smuti, u supu ili varivo ili ga razmutiti u šolji jogurta.
Svakako treba imati na umu da cimet nije lek i ni na koji način ne može da zameni terapiju koju nam prepišu naši lekari.
Može se koristiti i za tradicionalno konzerviranje hrane jer njegova esencijalna ulja imaju antibakterijsko dejstvo.
Postoje različita istraživanja u vezi velikog broja namirnica, pa tako i u vezi cimeta. Prema nekima, postoji pozitivno dejstvo ovog mirisnog začina na organizam na polju dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i u vezi drugih problematičnih zdravstvenih stanja. Prema nekim drugim istraživanjima takvo dejstvo ne postoji.
Pošto je svako od nas jedinstven, svaki organizam je zasebna funkcionalna celina i svaki metabolizam funkcioniše drugačije, logično je da se pretpostavi da različiti načini ishrane, pa i korišćenje različitih namirnica, nemaju isto dejstvo kod svakoga.
Zato je najbolje da svako od nas, na osnovu informacija koje ima, sam odluči da li će ili ne isprobati dejstvo neke od predloženih namirnica ili nekog suplementa. Sledeći korak je da odvojimo vreme da u nekom periodu koji sami odredimo pratimo delovanje te namirnice na problem koji imamo.
To bi konkretno, u slučaju dijabetesa tip 2, značilo da treba uzimati preporučenu dozu cimeta svakog dana, u periodu od recimo 30 dana i da u tom periodu treba redovno meriti nivo šećera u krvi više puta dnevno i zapisivati rezultate. Onda bi trebalo te rezultate uporediti sa onima iz perioda kada niste uzimali cimet svakodnevno i izvući zaključak. Na osnovu toga onda treba odlučiti da li ćete nastaviti dalje sa tom dodatnom terapijom.
Još jednom želim da podvučem da redovno uzimanje cimeta ili bilo kog suplementa nikako NE MOŽE i NE SME da bude zamena za redovnu terapiju koju vam je prepisao vaš lekar.