Dijetna, dijetetska, dijetalna, biljna... Srešćete se sa različitim nazivima za vlakna koja imaju izuzetan značaj za naše zdravlje
Dijetna vlakna su, ustvari, ugljeni hidrati koji nemaju hranljivu vrednost, koje organizam ne može da svari, pa samim tim i ne daju nikakvu energiju. Usporavaju varenje, apsorpciju šećera u krvi i daju duži osećaj sitosti.
Dijetna vlakna nemaju energetsku vrednost, a s obzirom da ljudskom organizmu nedostaju enzimi za njihovo varenje, prelaze u donje delove digestivnog trakta nesvarena. Dijetna vlakna u želucu upijaju vodu i bubre, pa daju osećaj sitosti. Usporavaju varenje i smanjuju skokove šećera u krvi.
Ima ih u voću i povrću, naročito u mahunarkama, u integralnim žitaricama, mekinjama, koštunjavom voću… Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi. (1)
U rastvorljiva dijetna vlakna spadaju pektin (voće i povrće), sluz (koren i list belog sleza, seme lana), gume (gumi arabicum, gumi tragacantha, gumi guar), agar (crvene alge), hemiceluloza.
Pektin se koristi i u industriji za želiranje, očvršćavanje i ugušćivanje voćnih sokova i proizvodnju žele bombona. Pektin se nalazi u jabuci, južnom voću, šećernoj repi, jagodama, malinama, kupinama, krompiru, boraniji, karfiolu…
Gume i sluzi u industriji imaju ulogu kao emulgatori, stabilizatori i zgušnjivači, a u medicini kao laksativi (seme lana, agar) za ublažavanje kašlja (beli i crni slez), protiv proliva i za izradu farmaceutskih preparata.
Najpoznatija nerastvorljiva dijetna vlakna su celuloza i inulin.
Celuloza se nalazi u opni, listu ili stablu voća i povrća i pojedinih biljaka, a inulin uglavnom u korenu i rizomima biljaka.
Celulozom obiluju integralno i crno brašno, mekinje, kupus, grašak, boranija, pasulj, jabuka, šargarepa, paprika, prokelj…
Velika koncentracija inulina je u banani, belom luku, praziluku, špargli, pšenici, artičoki…, a najviše ga ima u korenu cikorije.
U nerastvorljiva vlakna spada i lignin. To su drvenasta vlakna kojih najviše ima užitaricama, mekinjama, patlidžanu, boraniji,kruškama, rotkvicama… Zrenjem voća i povrća povećava se sadržaj lignina.
Važnost dijetnih vlakana u ishrani je ogromna. Najviše ih ima u kori voća, pa bi ga trebalo jesti sa korom, što se danas dovodi u pitanje zbog velike količine hemikalija kojima se voće prska, a koje se najviše zadržavaju u kori. Zato treba iskoristiti mogućnosti tamo gde one postoje, pa pomorandžu treba jesti sa belom kožicom koja se nalazi odmah ispod kore, treba jesti integralne žitarice (celo zrno), a prava riznica dijetnih vlakana je i suvo voće, a posebno suve šljive.
Važnost dijetnih vlakana u ishrani je ogromna. Najviše ih ima u kori voća, pa bi ga trebalo jesti sa korom, što se danas dovodi u pitanje zbog velike količine hemikalija kojima se voće prska, a koje se najviše zadržavaju u kori. Zato treba iskoristiti mogućnosti tamo gde one postoje, pa pomorandžu treba jesti sa belom kožicom koja se nalazi odmah ispod kore, treba jesti integralne žitarice (celo zrno), a prava riznica dijetnih vlakana je i suvo voće, a posebno suve šljive.
Dnevne potrebe u dijetnim vlaknima za odrasle osobe su između 20 i 30 g, a za decu preko 2 godine se računaju tako što se na broj godina doda 5 g dijetnih vlakana. Dijetna vlakna se oduzimaju od ukupne količine ugljenih hidrata i ne računaju se pri doziranju insulina i lekova.
U tabelama u mojim kuvarima „Čarobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom“, dijetna vlakna su već oduzeta od ukupnog broja ugljenih hidrata i data su odvojeno.
