Pecka i žari! Morate koristiti rukavice (najbolje baštenske), sve dok ne stigne do ključale vode... Vredi truda!
Ako ikada budete u prilici da naberete mladu, čistu koprivu, negde daleko od puteva i gradova, nemojte propustiti da od nje pripremite čorbu, pitu, prilog uz meso… ili da spremite ukusan rižoto! Još je narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić, veliki pobornik zdravog života, u svojoj knjizi “Narodni učitelj”, objavljenoj 1893. godine, o koprivi pisao kao o hrani i leku za mnoge bolesti. Od nje se pravi lekoviti sok, kuva lekoviti čaj, a koristi se i za obloge.
Ja je obično berem u Bačkom Brestovcu, u dvorištu mamine porodične kuće, daleko od bilo kakvih zagađivača, a to je samo u periodu od kasnog proleća do rane jeseni, kada tamo odlazimo. Obično pri svakom odlasku poberem svu koprivu (uvek treba brati samo vrh mlade biljke, 3-5 listova), pa je kod kuće izblanširam i spakujem u zamrzivač, kako bih je imala tokom cele godine. Nikako se ne usuđujem da je kupim na pijaci, iako je često ima, jer imam utisak da je pobrana pored nekih puteva kojima prolaze automobili, pa da u njoj ima više olova nego gvožđa :). Možda je to samo predrasuda, ali od tog osećaja ne mogu da pobegnem.
Kopriva (Urtica dioica) raste kao korov, širom celog sveta. Nekada je bila rasprostranjena u Evropi, Aziji i severnoj Africi, ali danas raste svuda. Od davnina se koristi u biljnoj medicini, stari Egipćani su je koristili za lečenje artritisa i bolova u leđima, dok su se rimski vojnici trljali koprivom kako bi se zagrejali.
Ime Urtica dioica, potiče od latinske reči uro, što znači “goreti”, jer dodir sa njenim lišćem, prekrivenim mnoštvom dlačica, izaziva privremeno peckanje pri dodiru, crvenilo, svrab i oticanje (1). Međutim, nakon što se preradi, osuši, zamrzne ili skuva, kopriva se može sigurno konzumirati.
Sadrži vitamine C, A i K, minerale gvožđe, kalcijum, magnezijum, kalijum, sve esencijalne amino kiseline, beta-karoten… Tj. sadrži čitavu paletu vitamina, minerala, masnih i amino kiselina, polifenola i pigmenata, od kojih su mnogi snažni antioksidansi (2).
Nutritivni sastav (100 g)
58 kilokalorija
7 g ugljenih hidrata
5.5 g proteina
0.7 g masti
7 g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks 15
Glikemijsko opterećenje 1
Naučne studije povezuju koprivu sa brojnim potencijalnim zdravstvenim prednostima. U jednom tromesečnom istraživanju, uzimanje 500 mg ekstrakta koprive tri puta dnevno značajno je snizilo nivo šećera u krvi u poređenju sa placebom (3).
Ovo je moj apsolutni favorit. Pravim je od krupno seckanog lista, sa pavlakom ili nemasnim krem sirom. Očistim je od peteljki (obavezno koristim deblje rukavice, dobre su one roze ili plave koje se koriste za pranje), isečem “na krupno” i stavim u ključalu domaću supu. Odlična je kad se doda neka testenina, a meni su najdraže “krpice” od jaja i brašna. Na kraju u svaku porciju dodam kašiku kisele pavlake ili nemasnog krem sira. Pavlaku možete dodati i u šerpu sa čorbom i promešati. Ona se nikada neće u potpunosti sjediniti sa čorbom, već će ostati u obliku komadića, što čorbi daje divan ukus.
Recept možete pronaći u kuvaru “100 recepata 1“, a možete ga pogledati i OVDE!
Ova slana torta je odličan izbor za doručak ili večeru, ili kada želite da iznenadite goste zdravim posluženjem.
Od koprive i spanaća pravim koru, a filujem je sa dva fila, napravljena od krem sira. U jedan fil stavim seckanu šunku, a u drugi kečap ili ajvar. Celu tortu, na kraju, premažem krem sirom.
Recept možete pronaći u kuvaru “Slane i slatke torte”.
